Nošenje beba u nosiljkama jedan je od najboljih načina da im pružimo sigurnost, bliskost i udobnost, ali roditelji se često pitaju – da li i kada mogu nositi dete okrenuto ka spolja? Ovaj položaj može delovati privlačno, jer omogućava bebi da vidi svet oko sebe, ali nije uvek najbezbedniji ili najudobniji.
U nastavku ćemo objasniti kada i kako je moguće nositi dete okrenuto ka spolja, koji su potencijalni problemi i kako naći bolju alternativu.
Kada je nošenje ka spolja dozvoljeno?
Nošenje bebe okrenute ka spolja moguće je tek kada se dete samostalno posedne preko boka i kada ima manje od 10 kg. Ova granica postoji iz više razloga:
Razvoj kičme i mišića – Bebe pre nego što se samostalno posednu nemaju dovoljno razvijenu kičmu i mišiće trupa za nošenje u ovom položaju.
Težina i balans nosioca – Kada dete pređe 10 kg, raspodela težine u nosiljci može negativno uticati na balans i ravnotežu nosioca, što povećava rizik od bolova u leđima ili čak pada.
Podrška za nošenje ka spolja – Samo nekoliko modela nosiljki pruža pravilnu podršku u ovom položaju, a među njima su par modela Ergobaby i Tula Explorer.
Razvoj i ispravljanje kičme kod bebe kroz razvojne prekretnice
Razvoj kičme kod bebe je postepen proces koji prati prirodni tok sazrevanja mišića i kostiju. Novorođenče dolazi na svet sa zaobljenom kičmom (tzv. fetalna fleksija), a tokom prve godine života kičma prolazi kroz tri ključne faze razvoja, formirajući svoje prirodne krivine koje su ključne za pravilno držanje i kasniju motoričku stabilnost.
1. Faza C-oblika (novorođenče – 3 meseca)
➡️ Kičma je u potpunosti zaobljena (fetalna fleksija)
➡️ Beba nema kontrolu glave – vratni mišići su još uvek slabi
➡️ Ležanje na stomaku uz postepeno podizanje glave (tummy time) jača mišiće vrata i gornjeg dela leđa
🔹 Ključni razvojni trenutak: Oko 6-8 nedelja, beba počinje da podiže i zadržava glavu na nekoliko sekundi, što je prvi korak u ispravljanju kičme.
2. Formiranje vratne lordoze (3 – 6 meseci)
➡️ Prva krivina kičme se razvija u vratnom delu (lordoza)
➡️ Beba može duže da drži podignutu glavu dok leži na stomaku
➡️ Počinje da se oslanja na podlaktice, a kasnije i na šake u položaju sfinge
➡️ Postepeno kontroliše pokrete glave i može da se okreće sa leđa na stomak
🔹 Ključni razvojni trenutak: Oko 4 meseca, beba može stabilno držati glavu i počinje da koristi ruke za podizanje tela, što jača gornji deo leđa i ramena.
3. Razvoj torakalne (grudne) krivine i jačanje leđa (6 – 9 meseci)
➡️ Počinje formiranje druge krivine u grudnom delu kičme
➡️ Beba može stabilno da sedi bez oslonca – znak da su kičmeni mišići dovoljno jaki
➡️ Počinje da se oslanja na ruke i kolena, ljulja se napred-nazad i priprema za puzanje
➡️ Puzanje dodatno jača leđa, trbušne mišiće i koordinaciju
🔹 Ključni razvojni trenutak: Oko 7 meseci, većina beba može da sedi samostalno, što je znak da su trbušni i leđni mišići dovoljno razvijeni za stabilizaciju kičme. Pre ove faze nošenje od sebe nije preporučljivo.
Razvoj bebinog kuka i preporučeni položaj karlice kroz faze razvoja
Razvoj bebinih kukova i karlice prolazi kroz prirodne faze, koje su usko povezane sa opštim motoričkim razvojem, položajem tela i načinom nošenja bebe. Pravilno oblikovanje kukova zavisi od položaja nogu i karlice, a nepravilni položaji mogu povećati rizik od razvojne displazije kuka (DDH).
1. Novorođenče – prva 3 meseca (Fetalni položaj i fleksija kukova)
➡️ Kukovi su nezreli i u fleksiji – noge su prirodno savijene i raširene
➡️ Karlica je nagnuta unazad (posterior tilt) – beba je sklupčana
➡️ Najprirodniji položaj: “M” položaj (žabica) sa raširenim i savijenim nogama
➡️ Ne preporučuje se: ispravljanje nogu i povijanje koje ih drži ispravljenim
🔹 Podsticanje pravilnog razvoja:
✔ Korišćenje ergonomskih nosiljki koje podržavaju “M” položaj
✔ Česta promena položaja bebe (nošenje, položaj na stomaku, ruke i noge slobodne)
✔ Izbegavanje dugotrajnog ležanja u ukočenom položaju
2. 3 – 6 meseci (Jačanje kukova i prvi pokreti nogu)
➡️ Kukovi postaju stabilniji, ali su i dalje pod uglom
➡️ Karlica počinje da se postavlja neutralnije, ali je i dalje nagnuta unazad
➡️ Počinje aktivno pokretanje nogu (šutiranje, okretanje na stranu)
➡️ “M” položaj i dalje optimalan kada se beba nosi
🔹 Podsticanje pravilnog razvoja:
✔ Dovoljno prostora za slobodno pomeranje nogu
✔ Nastavak nošenja u ergonomskim nosiljkama sa podrškom za kukove
✔ Ne forsirati sedenje – beba još nema dovoljno stabilne kukove i karlicu
3. 6 – 9 meseci (Priprema za sedenje i puzanje)
➡️ Kukovi postaju stabilniji, a karlica počinje da se izravnava
➡️ Počinje puzanje, koje dodatno jača kukove i mišiće karlice
➡️ Sedenje se razvija prirodno – beba se postavlja u sedeći položaj samostalno
➡️ Karlica sada preuzima više težine, ali je fleksibilnost kukova i dalje važna
🔹 Podsticanje pravilnog razvoja:
✔ Pustiti bebu da sama dođe u sedeći položaj
✔ Podržavati puzanje – ne forsirati hod pre nego što beba prođe fazu puzanja
✔ Korišćenje ergonomskih nosiljki sa podrškom za kukove ako se beba nosi
4. 9 – 12+ meseci (Samostalno stajanje i hodanje)
➡️ Kukovi su sada stabilni i spremni za stajanje i hod
➡️ Karlica se naginje unapred (anterior tilt) kako bi podržala vertikalni položaj
➡️ Hodanje dodatno oblikuje kukove, ali je važno da ono dođe spontano
➡️ Preporučuje se da dete boso hoda ili u mekanim cipelama za optimalan razvoj
🔹 Podsticanje pravilnog razvoja:
✔ Pustiti dete da hoda samostalno, bez gurajućih hodalica
✔ Omogućiti puno kretanja i igre na različitim podlogama
✔ Izbegavati forsiranje ranog hodanja – neka kukovi i karlica jačaju kroz prirodan pokret
✔ Korišćenje ergonomskih nosiljki sa podrškom za kukove ako se beba nosi
Zašto je važno podržavati prirodan razvoj kuka i karlice?
✅ Sprečava se razvojna displazija kuka (DDH)
✅ Omogućava se pravilno oblikovanje zglobova i mišića
✅ Pravilno postavljena karlica sprečava kasnije probleme sa držanjem i kičmom
✅ Obezbeđuje se stabilna osnova za pravilan hod
Zašto roditelji žele da nose dete okrenuto ka spolja?
Mnogi roditelji žele da dete ima bolji pogled na svet, smatrajući da će mu to pomoći u istraživanju okoline i razvijanju radoznalosti. Međutim, bebe ne vide jednako kao odrasli – njihov vid se razvija tokom prve godine života, pa previše stimulacije može biti preopterećujuće.
Takođe, roditelji često misle da će beba biti srećnija ako “više vidi”, ali u realnosti, mnogi problemi mogu nastati kada je beba predugo okrenuta ka spolja.
Problemi kod dugotrajnog nošenja bebe okrenute ka spolja
Prevelika stimulacija – Kada je beba okrenuta ka spolja, nema način da se sakrije od jake svetlosti, buke i gužve. To može izazvati razdražljivost i negativno uticati na njen san i hranjenje.
Nepravilna podrška – Većina nosiljki ne pruža adekvatnu ergonomsku podršku u ovom položaju. Ukoliko bebini kukovi nisu pravilno pozicionirani, to može uticati na njihov razvoj.
Nemogućnost odmora – Kada je beba okrenuta ka roditelju, ona može nasloniti glavu na grudni koš i odmoriti se. U suprotnom položaju, spavanje nije dozvoljeno, a beba ne može lako da se skloni iz stimulativnog okruženja.
!!!Opasnost prilikom hranjenja – Nikada ne treba detetu dozvoliti da jede ili pije dok je okrenuto ka spolja, jer postoji rizik od gušenja. Takođe dete nikada NE treba da SPAVA u ovom položaju jer može doći padanja glave na bebine grudi i zatvaranja disajnih puteva što takođe može dovesti do gušenja.
Kako bezbedno nositi dete i omogućiti mu istraživanje sveta?
Umesto nošenja ka spolja, postoji nekoliko boljih opcija koje su bezbednije i ergonomičnije:
Nošenje u ergonomskim nosiljkama – Ako želite da dete istražuje svet, bolji izbor je nošenje na leđima. Tako beba može gledati oko sebe, ali i lako skloniti pogled i odmoriti se.
Bočno nošenje – Ako koristite maramu ili sling, nošenje sa strane može omogućiti bebi da vidi više, dok je istovremeno u blizini roditelja.
Nošenje ka spolja u kratkim intervalima – Ako insistirate na ovom položaju, neka bude u kraćim vremenskim periodima, kada je dete aktivno i budno.
Zaključak
Nošenje bebe okrenute ka spolja nije idealna praksa i treba ga koristiti samo u specifičnim situacijama, kada dete ima dovoljno razvijene mišiće i kada koristite odgovarajuću nosiljku. Previše stimulacije, nepravilna podrška i nedostatak mogućnosti za odmor čine ovaj položaj nepraktičnim za duže nošenje.
Ako želite da beba istražuje svet oko sebe, nošenje na leđima je mnogo bolja alternativa – pruža bebi širok pogled, ali i mogućnost da se odmori, skloni i oseća sigurno.
Ana Vuletić, savetnica i edukator za nošenje dece
Babywearing belongs to everyone 