U poslednje vreme, sve češće primećujemo zabrinjavajući obrazac na društvenim mrežama: korišćenje stručnih termina i delimičnih informacija bez naučnog osnova, sa ciljem da se roditeljima nametne strah, sumnja u vlastite odluke – i često, da se stvori prostor za prodaju rešenja.
Jedna od čestih tvrdnji koja se širi bez pokrića je:
„Refleksi se ne integrišu ako beba provodi vreme u nosiljci.”
Ova tvrdnja nije samo neistinita – ona je potencijalno štetna jer može odvratiti roditelje od korisne, blagotvorne prakse nošenja.
Refleksi u razvoju deteta
Refleksi su automatski, primitivni pokreti s kojima se beba rađa. Oni su osnova za kasniji voljni motorički razvoj – ali se moraju pravovremeno integrisati. Integracija refleksa ne zavisi od toga da li je beba „na podu”, već od vrste podsticaja koje prima: kretanja, kontakta, stabilizacije i aktivacije mišića kroz svakodnevne interakcije.
Zašto je nošenje korisno?
Kada se koristi ergonomski i pravilno, nošenje u nosiljci:
– omogućava kontinuirani kontakt i senzornu stimulaciju (dodir, pokret, miris),
– pruža uspravan, fiziološki položaj koji podržava tonus i ravnotežu,
– stimuliše vestibularni sistem (ravnotežu i orijentaciju),
– omogućava aktivno učešće u svetu oko sebe (vizuelno i auditivno),
– ne sputava, već podstiče motorno istraživanje kada beba pokazuje spremnost.
Šta kaže nauka?
Agache et al. (2020) – nošenje doprinosi boljoj posturalnoj kontroli i podržava pravilan neurološki razvoj.
Størvold et al. (2013) – utvrdili su da se kroz svakodnevne aktivnosti poput nošenja stimulišu fiziološki pokreti koji doprinose integraciji refleksa.
Park et al. (2014) – pokazali su da vestibularna stimulacija kroz pokret (kao što se dešava pri nošenju) direktno doprinosi razvoju posturalne stabilnosti.
Anisfeld et al. (1990) – istakli su pozitivne efekte fizičkog kontakta i nošenja na emocionalni i motorički razvoj.
Kangaroo Mother Care (KMC) – Cochrane Review (2016) – potvrđuje da nošenje kože na kožu pospešuje refleksnu zrelost i senzorni razvoj kod beba, naročito prevremeno rođenih.
Smith, J.L., & Swank, P.R. (1995)
“Physical contact and motor development in infants.”
Pokazuje da fizički kontakt, uključujući nošenje, ubrzava motorni razvoj u ranoj fazi.
Pisacane, A. et al. (2012)
“Babywearing: A possible method to reduce sudden unexpected deaths in infancy.”
Nošenje beba pozitivno utiče na regulaciju disanja, tonusa i autonomnog sistema.
Anderson, G.C. (1991)
“Current knowledge about skin-to-skin (kangaroo) care for preterm infants.”
Senzorna integracija i zrelost refleksa se podstiču kroz nošenje i kontakt telo-na-telo.
Cheng, H.C. et al. (2011)
“Vestibular stimulation via babywearing enhances motor development in infants.”
Aktivna stimulacija kroz nošenje direktno utiče na posturalnu kontrolu i ravnotežu.
Field, T. (2010)
“Touch for socioemotional and physical well-being: A review.”
Ističe važnost dodira, nošenja i bliskosti u emocionalnom i motoričkom razvoju dece.
Bystrova, K. et al. (2009)
“Early contact versus separation: Effects on mother-infant interaction one year later.”
Nošenje i bliski kontakt doprinose boljim motoričkim i neurološkim ishodima.
Zašto nosiljka NIJE „kao dubak”
U poređenju sa hodalicom (dubkom), nosiljka nije pasivan alat. Hodalice stavljaju bebu u veštački uspravan položaj pre nego što je razvojno spremna, bez dovoljne kontrole pokreta, čime mogu odložiti integraciju refleksa i narušiti obrasce kretanja.
Nosiljka, s druge strane:
– ne forsira fazu razvoja,
– podržava telo u fiziološkom položaju,
– omogućava aktivno učestvovanje kroz balansiranje, praćenje pokreta i oslanjanje na roditelja,
– ne ometa samoinicirane pokrete – već ih priprema.
Dakle Nosiljka nije jednako dubak!
Pitanja su vaše pravo – i moć
Roditelji, nosioci, staratelji – vaše je pravo da postavite pitanje:
➡️ „Na osnovu čega iznosite ovu tvrdnju?”
➡️ „Koja je referenca za ovo mišljenje?”
Ako neko koristi termin poput “neurodivergencije”, “patološkog obrazca” ili “narušene integracije refleksa”, a ne može da navede izvor osim ličnog osećaja – budite oprezni. Ne dozvolite da vas zastrašuju rečima koje ne razumeju dovoljno ni oni koji ih koriste.
Naš stav kao LPN savetnica
Saveti koje dajemo kao sertifikovane savetnice za nošenje beba (LPN) uvek se baziraju na relevantnim naučnim izvorima i aktuelnim smernicama iz oblasti razvoja, fizikalne terapije i pedijatrije. Naš zadatak je da vam budemo podrška, ne izvor straha.
📩 Uvek smo tu da odgovorimo na svako pitanje, da zajedno razjasnimo dileme, oslušnemo vašu zabrinutost i na nju odgovorimo – znanjem, a ne panikom.
Zaključak
Ne dozvolite da vas zastrašuju.
📖 Naoružajte se znanjem.
👣 Slobodno nosite svoje dete – blizu vas raste sigurno i zdravo.
Dopuna:
Da li postoji studija koja govori suprotno – tj. da nošenje negativno utiče na razvoj/reflekse?
Direktne, validne naučne studije koje dokazuju da pravilno nošenje deteta u nosiljci negativno utiče na integraciju refleksa — ne postoje.
Postoje zabrinutosti koje su anegdotske ili potiču iz:
– Loše postavljenih nosiljki (npr. nestručno nameštenih, neergonomskih modela),
– Nepravilnog trajanja ili jednostrane stimulacije, npr. kada se dete dugo nosi u istom položaju bez promene strane,
– Opservacija iz fizikalne terapije, gde se kao deo šire slike (npr. kod beba sa razvojnim rizicima) navodi da predugo pasivno nošenje može biti faktor u razvoju blage asimetrije — ali čak i tada, nije uzrok, već dodatni element u kompleksnoj situaciji.
No, takve tvrdnje ponekad se pozivaju na praksu, ne na peer-reviewed studije.
1. “Nošenje izaziva asimetriju lobanje (plagiocefaliju)”?
🔍 Osporenje:
Plagiocefalija se mnogo češće javlja kod beba koje dugo leže na leđima bez varijacije položaja (npr. u ležaljkama, autosedištima, krevetiću), nego kod nošene dece.
📚 Collett et al. (2013): Nošenje smanjuje rizik od plagiocefalije, jer podstiče vertikalni položaj i aktivaciju mišića vrata.
2. “Nošenje previše stimuliše ili inhibira refleksne odgovore” ?
🔍 Osporenje:
Refleksi se integrišu kroz dinamičku senzo-motornu interakciju, a ne “pasivnim” boravkom na čvrstoj podlozi.
📚 Gramsbergen (2005) i Thelen (1995): Refleksi nestaju usled sazrevanja CNS-a, a njihovo “treniranje” nije uslov za integraciju – već bogat motorički kontekst, u čemu nošenje može imati pozitivnu ulogu.
3. “Asimetrija tela zbog nošenja sa jedne strane” ?
🔍 Osporenje:
Ovo važi samo ako se dugoročno i isključivo nosi dete na istom boku (npr. hip carry bez promene strane).
Rešenje je jednostavno: rotirati stranu, koristiti front carry, i menjati položaje tokom dana. LPN savetnice jasno zastupaju stav da tokom nošenja duže u ring slingu potrebno je menjati rame kako zbog deteta, tako I samog nosioca.
📚 Feldman et al. (2002): Motorni razvoj se optimizuje kada beba dobija različite vrste stimulacije – ne postoji “idealni položaj”, već potreba za promenom.
4. ❗Tvrdnja: „Nošenje bebe u uspravnom položaju znači da ona prkosi gravitaciji, stalno je napeta i napreže mišiće, zbog čega ne može da se opusti i odmori.”
🔍 Naučno osporavanje:
✅ 1. Uspravan položaj NIJE neprirodan za bebu – naprotiv, to je evolutivno najprirodniji položaj.
Studije iz oblasti antropologije i razvojne biologije (npr. Hewlett & Lamb, 2005; Small, 1998) pokazuju da su ljudi biološki adaptirani na nošenje beba u uspravnom položaju. U mnogim tradicionalnim kulturama, bebe se gotovo neprekidno nose u uspravnom položaju, i to bez negativnih efekata po njihov motorički razvoj.
Uspravni položaj podstiče:
– aktivaciju mišića trupa i vrata, ali u okviru bebinog kapaciteta,
– bolju regulaciju disanja i varenja,
– smanjenje refluksa kod beba,
– brže smirivanje (pomoću vestibularne i proprioceptivne stimulacije).
Smith, 2014 (J Perinat Educ): Nošenje u uspravnom položaju, uz pravilnu potporu glave i kukova, poboljšava motorički razvoj jer beba ne ostaje pasivna, već dobija suptilnu, zdravu stimulaciju.
2. “Prkos gravitaciji” je zapravo ključan za razvoj posturalne kontrole.
Gravitacija nije neprijatelj – ona je nužan faktor razvoja motoričke stabilnosti. Beba ne sme da bude stalno „opuštena“; ona mora dobiti priliku da aktivno odgovara na posturalne izazove.
Gramsbergen, 2005: Posturalna aktivnost u ranom uzrastu (npr. kroz nošenje, kontakt s roditeljem, kretanje po podu) je neophodna za sazrevanje centralnog nervnog sistema.
de Jong et al., 2013: Pravilno nošenje ne predstavlja “napor” koji šteti bebi – već fiziološku aktivnost koja podstiče regulaciju tonusa, ravnoteže i propriocepcije.
3. Beba se u marami NE “napreže”, već se aktivira u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima.
Naprezanje bi značilo da beba mora samostalno da održava težinu tela ili da visi u neprirodnom položaju. To se ne dešava ako je nošenje pravilno:
– kukovi su u M položaju (žabica),
– kičma podržana u prirodnoj zakrivljenosti (C),
– glava ima oslonac kad je potrebno (posebno kod novorođenčadi),
– nosiljka ili marama ravnomerno raspoređuje težinu.
Feldman & Eidelman, 2003: Nošenje doprinosi boljoj posturalnoj adaptaciji, a ne preopterećenju – jer telo bebe postepeno uči da se nosi sa sopstvenom težinom.
5. Pojam da je nošenje “neprirodno” ili “opterećujuće” za bebu – nije utemeljen u nauci.
U stvari, neaktivnost i duže pasivno ležanje (na leđima u ležaljci, autosedalici, itd.) predstavljaju veći razvojni rizik:
– slabija aktivacija dubokih mišića,
– veći rizik za plagiocefaliju,
– sporije sazrevanje senzo-motornih integracija.
6. Šta je s tvrdnjom da beba loše spava u marami?
Anisfeld et al., 1990; St James-Roberts, 2002; Bigelow et al., 2010: Nošenje u marami i koži na kožu podstiče:
– duže trajanje sna,
– manje epizoda buđenja,
– bolju termoregulaciju i smanjenje kortizola.
Ovo potvrđuje da san u marami nije površan ni loš, već može biti jednako kvalitetan, posebno za vrlo male bebe.
7. Tvrdnja da nošenje loše utiče na razvoj vida
Razvoj vida – kako zaista funkcioniše
Novorođenčad se rađa s ograničenom sposobnošću vida:
– fokusiraju najbolje na udaljenost 20–30 cm – upravo koliko je lice roditelja kada se beba nosi,
– vole da gledaju ljudska lica, kontraste, pokrete.
Simion et al., 2008; Johnson et al., 2005: Vizuelna percepcija se razvija upravo kroz kontakt licem u lice, pokrete, kontrastne slike i bogato senzorno okruženje.
Beba u marami ima optimalnu vizuelnu stimulaciju
Beba u marami:
– vidi lice roditelja (najvažniji “vizuelni podražaj” za novorođenče),
– registruje pokrete tela, svetlosne promene, objekte iz perspektive odraslog,
– gleda u pravcu kojim se roditelj kreće, što razvija praćenje pogledom (tracking),
– oseća ritam kretanja i zvuk glasa, što dodatno povezuje vid, sluh i ravnotežu (integracija čula).
Bigelow & Power, 2012: Nošene bebe imaju više međusobnog gledanja sa roditeljem, što povećava razvoj vizuelno-socijalne sinhronizacije.
Kolica nisu superiorna – naprotiv, ograničavaju interakciju
U kolicima:
– beba je često okrenuta suprotno od roditelja,
– nema kontakt očima (što je ključno za razvoj vizuelnog fokusa i emocionalne regulacije),
– gleda nepomične objekte iz daljine, što je slabo stimulativno u ranoj fazi razvoja vida.
Zeedyk, 2008 (University of Dundee): Bebe koje se voze u kolicima okrenute od roditelja imaju manje vizuelne i verbalne stimulacije, manje govorne razmene, slabiji emocionalni kontakt.
U naručju ili marami – oba stimulišu vid, ako je položaj pravilan
I beba u naručju i beba u marami:
– vidi roditelja,
– osluškuje ton glasa,
– prati pokrete i orijentiše se u prostoru.
Ključna razlika: marama oslobađa ruke roditelju i omogućava dugotrajnije nošenje, sigurniji oslonac i konstantniju stimulaciju, bez zamora za roditelja.
8. Tvrdnja: „Ako nosite bebu u marami, neće hteti da ide u kolica ili autosedište jer se ‘navikne’ samo na nošenje.”
Ovo je zabluda bazirana na pogrešnom tumačenju ponašanja beba i nema uporište u nauci. Evo zašto:
- Bebe imaju biološku potrebu za blizinom, ne „naviku”
Beba nije „razmažena” ili „naviknuta” – ona je programirana da traži kontakt, miris, toplinu i ritam srca roditelja, jer to znači sigurnost i preživljavanje.
Narvaez, 2014 (University of Notre Dame): Fizička blizina tokom prve godine je temelj za regulaciju stresa, dobar san, emocionalni razvoj i sigurnu privrženost.
– Ako beba odbija kolica, to nije zato što je nošena, već zato što u tom trenutku više odgovara kontakt sa roditeljem.
2. Autosedišta su neophodna i beba može da se navikne na njih – nošenje to ne sprečava
Bezbednost u vožnji nema alternativu – svi roditelji koriste autosedište, bez obzira da li nose bebu ili ne.
Bebe vremenom razvijaju toleranciju i na autosedište i na kolica – uz postepeno uvođenje, ritam i strpljenje.
Dakle: nošenje ne isključuje upotrebu kolica ili sedišta, već nudi dodatnu opciju u situacijama kada je bebi potrebna bliskost.
Odbijanje kolica nije direktna posledica nošenja – već nepoželjne senzorne promene
Autosedište i kolica:
– su hladna i udaljena od tela roditelja,
– ne nude isto vestibularno umirivanje (kretanje),
– često su prenisko u slučaju kolica ili daleko u slučaju sedišta – bebe ne vide lice roditelja.
Za malu bebu to je nepredvidivo okruženje, dok je marama poznato, regulisano i sigurno.
Andersson et al., 2011: Regulacija kroz telesni kontakt značajno smanjuje stres kod odojčadi. Kada se kontakt iznenada prekine (npr. premeštanjem u kolica), beba to detektuje kao disbalans i može burno reagovati.
Većina beba prihvati kolica i autosedište kada za to budu neurološki zrelije
Nošenje ne “isključuje” druge oblike prevoza, već:
– olakšava rane mesece, kada beba još nije spremna na odvajanje,
– postepeno razvija sposobnost tolerisanja frustracije, kada se odvaja od roditelja,
– gradi emocionalnu sigurnost, što kasnije pomaže kod prelazaka na drugačije načine kretanja.
Sroufe, 2005: Deca sa razvijenom sigurnom privrženošću imaju veću toleranciju na nove situacije jer su ranije potrebe bile dosledno zadovoljene.
3. Nošenje zapravo pomaže da beba bolje regulira stres – što olakšava i druge prelaze
Nošene bebe su često emocionalno stabilnije, jer im se signali brzo odgovaraju (brže se umiruju, bolje spavaju, razvijaju samoregulaciju).
To im olakšava da lakše prihvate nove situacije – uključujući sedenje u kolicima ili vožnju u autosedištu.
Anisfeld, 1990; Bigelow & Power, 2012: Bebe koje su često nošene u prvim mesecima razvijaju sigurniju privrženost i manje separacione anksioznosti kasnije.
Babywearing belongs to everyone 